Pregled ne odlažite ako se jave i povišena temperatura, osećaj kao da vas lomi grip, bol u vratu, koji se širi prema ušima i vilici, a pojačava pri gutanju
UKOLIKO primetite uvećanje štitaste žlezde na prednjoj strani vrata, ili pojavu čvora, posavetujte se sa lekarom. Ovaj pregled ne odlažite pogotovo ako se jave i povišena temperaturu, osećaj kao da vas lomi grip, bol u vratu, koji se širi prema ušima i vilici, a pojačava pri gutanju.
I osobe sa smetnjama koje ukazuju na smanjenje funkcije ove žlezde, kao što su slabost, pospanost, zatvor, otok tela, suva koža, intolerancija hladnoće, ili na pojačanu funkciju (lupanje srca, znojenje, gubitak u telesnoj težini, intolerancija na toplotu, buljavost očiju, trešenje ruku), treba da posete lekara. Nakon pregleda i osnovnih nalaza koji se rade u slučaju sumnje na bolest štitaste žlezde, lekar će doneti odluku da li je neophodna dalja dijagnostika i pregled endokrinologa.
Bolesti štitaste žlezde su češće u ženskoj nego u muškoj populaciji, a mogu da se otkriju od intrauterinog perioda, pa do duboke starosti.
– Svako uvećanje štitaste žlezde naziva se struma ili gušavost – kaže dr Zoran Gluvić, internista – endokrinolog, šef Intenzivne internističke jedinice KBC Zemun. – Strume se dijagnostikuju kliničkim pregledom, kao i ultrazvučnom ili nuklearnom medicinskom dijagnostikom. Najčešće su difuzne autoimunske strume, koje mogu biti praćene smanjenom, normalnom ili pojačanom funkcijom štitaste žlezde. One su češće kod žena nego kod muškaraca, a moguće su i u dečjem uzrastu.
Prisustvo jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi, sa izmenom u funkciji žlezde ili bez nje ukazuje na nodoznu strumu.
TEST ZA RANO OTKRIVANjE Bolesti štitaste žlezde mogu da se otkriju i u dečjem uzrastu. Od 1983. godine u našoj zemlji se primenjuje Program ranog otkrivanja kongenitalnog hipotireoidizma, odnosno otkrivanja bolesti štitaste žlezde ploda, nastale u trudnoći. – Vađenjem krvi iz pete ploda i određivanjem nivoa TSH odmah po rođenju otkriva se moguća smanjena funkcija štitaste žlezde i tako prevenira nastanak ili razvoj kretenizma – naglašava dr Zoran Gluvić.
– Pojedini čvorovi se punktiraju iglom pod kontrolom ultrazvuka, a potom uzorak pregleda patolog i dijagnostikuje benigno ili maligno stanje – ističe dr Gluvić. – Poremećaji funkcije štitaste žlezde i čvorovi prate se laboratorijski.
Lečenje difuznih i nodoznih struma može da bude medikamentno ili hirurško, o čemu odlučuju endokrinolog i endokrini hirurg.
– Opšta populacija ne može da spreči nastanak bolesti štitaste žlezde, osim ako pije pomoćna sredstva sa viškom joda, na primer orahovaču, ili pak lekove koji imaju u sebi jod, – naglašava dr Gluvić.
Dokazano je da u prevenciji bolesti štitaste žlezde mogu značajno da pomognu vode bogate jodom. Svakodnevno konzumiranje ovakve vode je najbolja prevencija, jer se tako organizam redovno snadbeva elementom važnim za pravilan rad i funkciju ove žlezde.
Izabrani lekar opšte medicine ili pedijatar u domu zdravlja moraju biti upoznati sa porodičnom anamnezom osobe, da li postoji sklonost ili veća učestalost pojedinih bolesti štitaste žlezde u porodicama, kao i o istoriji upotrebe pojedinih lekova, koji mogu da utiču na nastanak bolesti štitaste žlezde – kaže dr Gluvić.
Izvor: atma
0 komentari :
Objavi komentar